Kada sam u jednoj ranoj, stresnoj fazi karijere počela intenzivnije da čitam u pokušaju da se malo kalibrišem, dotakla sam se i teme zen budizma. Pod ruku mi je došla knjižica koju i dalje imam. Na samom početku piše:
“U umu početnika postoji mnogo mogućnosti, ali u umu stručnjaka ih je malo.”
Sećam se koliko je ova rečenica bila formativna i umirujuća za mene, a i kako se prirodno nadovezala na misao američkog arhitekte Frenk Lojd Rajta koju sam jednako volela: “Stručnjak je osoba koja je prestala da misli. Zašto bi? Pa ona je stručnjak.”
U tom nekom periodu, počela sam da shvatam koliko su mi predanost učenju, prizemnost i radoznalost važni, kao i da je to nešto što me čini konkurentnom na tržištu.
Ubrzo se ovom sistemu vrednosti priključio i inat, ali ne kao destruktivna tvrdoglavost, već pozitivna sila koja me gura da pomeram granice toga što mislim da je moguće. Nekad kad pogledam unazad, pomislim “Odakle ti petlje Mia, sunce ti kalajisano?”, ali o tome malo kasnije.
Pišem ovaj tekst pre svega zato što me Vlada smara već dugo da to uradim, ali i zato što se nadam da će bar jedna osoba pročitati ovo i pomisliti da može da ostvari šta god nameri, da biti iz Srbije nije hendikep, kao i da apsolutno imamo potencijal da se takmičimo sa globalnom radnom snagom.
Od književnosti do marketinga
Imala sam sreću da su mi zapali roditelji koji su mene, moju braću i sestru od malena tretirali kao samostalne ljude, uz neverovatno poverenje da ćemo biti dobro. Dobijala sam punu podršku za sve u životu, pa i za to šta ću studirati.
Niko me nije gurao ka “profitabilnijim” smerovima poput ekonomije ili prava. Sada sam toliko zahvalna na tome, a posebno jer sam svima (pre svega sebi) dokazala da je moguće da osmisliš život koji hoćeš i onda vrednim radom i počneš da ga živiš.
Prošlo je skoro deset godina otkako sam završila komparativnu književnost. Program je bio multidisciplinaran. Pored samih književnih dela i fenomena, izučavali smo i etiku, estetiku, istoriju umetnosti, semiotiku, teoriju književnosti, kreativno pisanje. Period fakulteta je bio izuzetno intelektualno podsticajan za mene, pogotovo za vreme pisanja master rada.
A da li sam pred kraj studija imala pojma šta ću dalje sa životom? Apsolutno ne. Imala sam sjajnu profesoricu koja je silno želela da ostanem na fakultetu kao asistent i građenje akademske karijere je definitivno bila primamljiva opcija za mene.
Međutim, sasvim spontano i niotkuda, još kao studentkinja počinjem da zarađujem pišući tekstove. Pisala sam kolumnu o knjigama na engleskom jeziku za jedan onlajn magazin, a potom sam naletela na oglas koji je tražio pisce tekstova i odlučila da se prijavim. Sve sam prilike našla kopajući po internetu.
Iskreno, nisam imala pojma šta radim. Nisam bila svesna da ljudi na ovaj način zarađuju za život. Bila sam preuzbuđena kada sam prvi put samostalno zaradila novac. Budući da mi je pisanje išlo od ruke i da sam se stvarno trudila, dobila sam ponudu za stalan posao unutar jedne marketinške agencije.
Eto ti raskršća niotkuda:
Da li da se zaposlim i krenem tim putem ili da se držim originalnog plana i gradim akademsku karijeru?
Ono što sam znala je da želim da se bavim kreativnim poslom. Intuicija mi je rekla da probam. Bio je to pravi izbor. Studije književnosti su mi pomogle da bolje razumem ljude, vrednost i principe pričanja priča, da razmišljam nekonvencionalno i da postanem zaista dobar marketing stručnjak i mentor. Sve su se kockice složile.
Neodlučnost je đavolja rabota
Kada ste na početku karijere, ne možete očekivati da ćete odmah zarađivati svoju platu iz snova. Ali možete biti proaktivni, pristupiti svom profesionalnom razvoju strateški, pa prihvatiti prilike koje vam omogućuju da steknete iskustvo. Nije ni sve u parama.
Svaki put kada naiđem na neku priliku, ja je stavim u okvire “ako-onda”. Ako budem radila na tome, šta će da se desi? Zašto je ovo dobra ili loša prilika? Koje kompromise pravim? Važno mi je da razumem šta su potencijalni ishodi, da li ću morati više da zapnem, šta ću možda morati da žrtvujem i zbog čega, kao i kakvu uslugu činim Mii iz budućnosti.
Godine iskustva su mi pomogle da sada mnogo brže i preciznije procenim da li mi nešto treba u životu ili ne. Sada mnogo češće kažem “ne”. Ono što pouzdano znam je da ne treba gubiti previše vremena, a mnogo ljudi se potpuno parališe kada je vreme za važnu odluku.
Istini za volju, jeste strašno kada pomisliš da su pred tobom dva puta i jedno “ili-ili”. Bojiš se da ne propustiš nešto. Međutim, ako radiš pametno, putevi se mogu (i hoće) preseći u budućnosti.
Vreme svakako prolazi. Umesto da ga provedeš stresirajući se oko odluke koja je pred tobom, mudrije je da samo odabereš jedan od dva puta. Kreni, pa vidi. Ajde ga jebi, što bi rekla moja pokojna baba.
Iako je istina da kada kažete “da” jednoj stvari, to automatski znači da govorite i “ne” nekoj drugoj, retko kada je situacija takva da se ne možeš predomisliti. Možeš, i to beskonačan broj puta.
Korak po korak
Za ovih deset i kusur godina koliko radim, bila sam zaposlena unutar domaćih i stranih kompanija, radila sam sa klijentima, samostalno i u timovima, part-time i full-time (a bogami i overtime), sa poznatim i manje poznatim brendovima, sa organizacijama u različitim fazama rasta, onima koji su dobili investicije i onima koji su ih jurili, naravno, svoj posao u univerzumu digitalnog marketinga.
Prešla sam put od pisca sadržaja do stratega, vođe growth marketing departmana, vođe tima za marketing sadržajem, stručnjaka za privlačenje mušterija i edukaciju tržišta, direktora marketinga, pa i direktora marketinga i prodaje. Aaaa, sve!
Sada radim kao samostalni marketing konsultant i moji klijenti su mahom inostrane softverske B2B kompanije.
Trebalo je jako mnogo učenja, jako mnogo izlaženja iz zone komfora, kao i volje da se sprijateljim sa rizikom. Ali ne bih došla dovde da nisam bila radoznala i da me nije vukao inat da uspem.
Ovo napominjem iz dva razloga:
- Iz mog iskustva, ljudi koji pitaju “zašto?” i koje iskreno zanima šta se dešava ispod haube imaju veću šansu za uspehom nego oni koji su samo srećni što auto tera
- Mnogi obožavaju ideju o uspehu, ali pokleknu pred prvom preprekom, pa tuđe uspehe pripisuju sreći, a od sebe prave žrtvu (jako štetno za sve)
Recimo da dve u pet osoba sa kojom razgovaram o izgradnji karijere u marketingu pokazuju toliko privilegovan stav da mi je veoma teško da uspostavim zajednički jezik sa njima. Dve stvari da napomenem ovde:
- Univerzum ti ama baš ništa ne duguje i kapitalizam je sranje sistem, ali nemamo drugi za sada
- Nema nikakve tajne dugoročnog i stabilnog uspeha do toga da uložiš trud
Ali majke mi.
Jasno mi je odakle dolazi to očekivanje da se obogate preko noći. U ekonomiji kreatora i influencera, svako je na samo jedan korak da dobije svojih pet minuta slave koje će, naravno, monetizovati. Ima i dosta šarlatana u marketing industriji koji ili lažu o ciframa koje zarađuju ili su prosto dovoljno inteligentni da varaju ljude. Sve to stvara percepciju da je za uspeh dovoljno samo da se pojaviš.
Kada imate “stručnjaka” koji prodaje kurseve ili digitalne proizvode ljudima koji ne znaju ništa, pa ni da prečešljaju internet u potrazi za znanjem, onda se i taj guru pozicionira nekako. Ovce su za šišanje, što se kaže, ali meni etika to nikada ne bi dozvolila, niti sam dobar sagovornik za te šeme.
Potpuno je druga priča naravno, ako odlučiš da unovčiš znanje koje zaista i poseduješ. Ali moraš da radiš da stigneš dotle.
Eksperimentisanje je važno
Žestoko se protivim tezi da je profesionalni razvoj linearan. Sve industrije, pa i marketing, guraju narativ o tome kako si uspeo onog momenta kada se dočepaš neke visoko menadžerske pozicije, upravljaš ljudima i budžetom, delegiraš.
Bila sam više puta u toj ulozi i moji podređeni su me jako poštovali i voleli. Razvila sam stil vođenja na koji sam ponosna i zaista je divan osećaj doprineti nečijem profesionalnom rastu. Ali sam shvatila da mi to nije najomiljenija stvar na svetu, barem ne ako se podrazumeva da samo delegiram posao.
Ima sjajna sportska analogija koja opisuje različite uloge u timu. Možeš da doprinosiš kao individualni igrač, da budeš trener, menadžer ili kombinacija ovih uloga. Ja sam shvatila da najviše volim da budem na terenu, u središtu igre, da zapravo radim posao dok delim svoje znanje, a ne da kontrolišem i usmeravam tuđi rad. To me ispunjava. Možda se to i promeni nekad, ko zna.
Poenta je u tome da želim da znate tri stvari:
- Korporativna lestvica je budalaština i sve uloge imaju svoj doprinos unutar marketinškog ekosistema
- Ako shvatiš da više uživaš u samom radu nego u ulozi rukovodioca, nisi podbacio već si spoznao šta želiš (jako važno i na tome ti čestitam)
- Samo zato što si dobar u nečemu ne znači da time i treba da se baviš ako u tome ne uživaš
Takođe, ljudi koji su rešeni da uspeju u marketingu, ma koja definicija njihovog uspeha bila, mogu da zarađuju jednako dobro u svakoj ulozi nakon što prikupe dovoljno iskustva. Potpisujem, jer sam bila u svim ulogama i eksperimentisala sa različitim vrstama i nivoima odgovornosti.
Inat je sila
Nakon jedno izuzetno teškog emotivnog perioda, uradila sam najkliše stvar koju sam mogla: stavila sve stvari koje želim da uradim na papir.
Bilo je na toj listi svega i svačega. Od toga da želim da kupim svoj auto i da se vratim za volan, da se posvetim struktuiranom učenju svaki dan, da budem više u dosluhu sa svojim potrebama, pa sve do jako velike stavke – da kupim i otplatim nekretninu. Bez uzimanja kredita.
Imala sam ušteđevinu, ali ni približno da odjednom isplatim ceo stan. Ali sam osećala inat, apsolutnu rešenost da uspem. Dala sam kaparu za stan u izgradnji, razumela investitorove uslove otplate za naredne dve godine i potpisala predugovor. Dakle, cilj je bio zaraditi taj novac u naredne dve godine. Nema da ne uspem. Izazov prihvaćen.
Odakle mi petlje, ja ne znam. Ali uspela sam jer sam se zainatila.
Nisam dopustila da to što sam iz Srbije, koja važi za zemlju u razvoju i na koju mnogi nepravedno gledaju sa nipodaštavanjem, bude moj hendikep na globalnom tržištu.
Odlučila sam da stvorim sopstveni brend pod kojim ću poslovati. Tako je nastao Bublgam. Od osnivanja sam uradila jedno rebrendiranje kada sam osvežila vizuelni identitet sajta i redefinisala servisne pakete, kao i cenovnik.
Dve stvari su ovde važne za sve koji žele da se sprijatelje sa inatom i da se otisnu putem nezavisnog konsultanta:
- Izgradi iskustvo, nema prečice: Zahvaljući godinama iskustva na inostranom tržištu, rezultatima koje sam ostvarila i činjenici da sam imala brojke da dokažem da je moj rad direktno uticao zaradu kompanije, izgradila sam profesionalno samopouzdanje i ustanovila transparentan cenovnik za svoje usluge.
- Naćuli uši, olovku u ruku: Na svakom pozivu sa potencijalnim klijentom, obraćala sam pažnju na njihove probleme, ton i ponašanje. Ubrzo sam shvatila sa kim hoću da radim, ko je apsolutna noćna mora za saradnju, kao i kome najbolje mogu da pomognem. Zapažanje obrazaca i hvatanje beleški pomoglo mi je da kreiram servisne pakete.
Dakle, naoružaj se strpljenjem i lagano kreni.
Važnost ličnog brenda
Svoj brend, vizuelni identitet i sajt sam napravila sama koristeći Webflow i Canvu. Pored Ahrefs-a i Loom-a, to su i dalje moja dva omiljena alata koje svakodnevno koristim i učim. Kada si otvoren za to da savladaš i kreativu koja ti nije u sklopu uske espertize i da razviješ ukus, otvaraš sebi nebrojeno mnogo vrata.
Celovitiji si kao stručnjak, pa prema tome i konkurentniji na tržištu. Možeš da ponudiš dodatnu vrednost, kao i da postaviš lestvicu za kvalitet malo više.
Plus je baš jako zabavno, bar meni.
Što više znaš, to si manje zavistan od drugih ljudi. Što si manje zavistan od drugih ljudi, to te glava manje boli i više zarađuješ.
Želela sam da imam potpunu kontrolu nad tome kako se predstavljam profesionalno i znala sam koliko je važno da izgradnji ličnog brenda pristupim ozbiljno, kao da je u pitanju kompanija.
Otpilike 90% mojih klijenata dolazi do mene, zahvaljujući reputaciji koju imam u industriji. Ostatak nalazim sama, kada vidim da neko otvoreno traži pomoć i prepoznam da je u pitanju projekat koji bih apsolutno rasturila. LinkedIn je neverovatno vredan kanal za B2B marketing, kao i različite marketinške zajednice poput Superpath, Exit Five, Top of the Funnel, i drugih.
Ono što smatram da svako ko je ozbiljan oko toga da postane konsultant nužno mora da ima:
- Dokument od najmanje jedne stranice kojim definišeš svoj lični brend
- Ko si, šta je tvoj X faktor, kako se predstavljaš, koja je tvoja priča, koja je tvoja ekspertiza, ko je tvoja ciljna grupa, kao i ko nije tvoja ciljna grupa, tzv. antipersona
- Tvoje brend boje, primarni i sekundarni fontovi
- Tvoj logo, vizuelni pravac i osećaj koji želiš da tvoj brend izazove
- Veb sajt sa transparentnim cenama i sređen LinkedIn profil
- Snažnog sam uverenja da su ti potrebne cene na sajtu ukoliko prodaješ servisne pakete i ne želiš da gubiš ničije vreme
- Tvoj sajt i LinkedIn profil govore u tvoje ime 24/7, imaj to u vidu
- Istakni svoju radnu filozofiju i principe, predstavi dostignuća kako valja
- Budi jasan u komunikaciji i postavi očekivanja za potencijalne klijente
- Profesionalno dizajniran portfolio sa ostvarenim rezultatima
- Ažuriraj svoj portfolio redovno, postavi ga na Google Drive, stavi Public View i neka ti link uvek bude pri ruci (moj je u PDF-u i napravila sam ga u Canvi)
- Potrudi se da je portfolio u skladu sa tvojim brendom, da je lak za čitanje, te da opravdava investiciju u tvoje usluge
- Portfolio nije lista linkova ka objavljenim tekstovima, već prikaz tvojih rezultata, kontroliši svoj narativ
Onda kada imaš sve gorenavedeno, treba da budeš prisutan, tj. da se kontinuirano pojavljuješ tamo gde ti je ciljna grupa. E, to je putešestvije samo za sebe.
Crtica o mentalnom zdravlju
Pregorevanje je užasno rasprostranjeno i sve je više tema poslovnih krugova, pogotovo kad je reč o preduzetnicima.
Smatram da tema mentalnog zdravlja ne sme da bude tabu i ako me danas neko pita kako sam, bogami ću mu reći. Bilo je dana kada sam gurala stvari pod tepih ili ignorisala simptome. Međutim, ako ne govoriš o problemu, ne znači da on ne postoji.
Još na fakultetu sam bila na antidepresivima i lekovima protiv anksioznosti, što zbog stresa, što zbog unutrašnjih nemira i kriza. Sada sam izgradila rezilijentnost, osećam se bolje nego ikada i ne pijem lekove. Smatram da su lekovi dobra ispomoć, kao kvalitetne štake dok ne ojačaš dovoljno da se vratiš hodanju, pa onda i trčanju.
Usudiću se da kažem da sam prvi put u životu spokojna, barem što se tiče stvari koje su u mojoj kontroli. Mirna sam i srećna, delim život sa čovekom kojeg jako volim i iskreno se radujem svakom danu. Izborila sam se da stignem dovde.
Mislim da je jako važno da se priča i o ne tako glamuroznoj strani uspeha, o toksičnim radnim okruženjima, kao i o tome koliko smo u stanju da zanemarimo sebe zarad ciljeva.
Meni su se određeni periodi stresa odrazili na fizičko zdravlje, pa mi se razvio i tinitus. Nikad više, bogami. Granice su izrazito važne i njihov nedostatak može vam uništiti ili značajno narušiti kvalitet života.
Evo nekoliko poslovnih situacija koje su mi se zaista dogodile i ostavile manji ili veći trag na moj mir.
“It’s not your fault you’re a girl”
Izvršni direktor kompanije za koju sam radila je na timskom sastanku kritikovao moj “tone of voice” kao “too playful” i objasnio kako je to verovatno zato što sam žensko.
Zamolila sam drugog osnivača firme sa kojim sam imala sjajnu saradnju da revidira moj tekst, napravio je minimalne izmene. Kada sam ovaj revidirani tekst dala nazad na pregled izvršnom direktoru, rekao je “It’s still not good, but it’s not your fault, it’s just how you girls write.”
A ti si u Srbiji?
Zatvorila sam jednog američkog klijenta, pristao je na cenu mojih usluga bez da je trepnuo. Imaju budžet, sve ok, uzbuđeni su da otpočnemo saradnju. Trebalo je samo da potpišemo ugovor.
Međutim, kada je shvatio da sam iz Srbije, cena mu je odjednom delovala previsoko, pa je retroaktivno pokušao da ugovori manju cenu jer živim u državi koja nije toliko ekonomsko razvijena. Celovitu priču i screenshotove mejlova možeš videti ovde.
Toksični ciklus
Unutar američke kompanije gde sam radila puno radno vreme, kultura je bila veoma orijentisana ka profitu i performansu. Imala sam jako mnogo odgovornosti i pregorela dva puta.
Svaki put bi me moj menadžer terao do same ivice, a potom kada je uvideo da pucam, nudio mi da uzmem par dana slobodno i ulizivao mi se. Bio je to veoma toksičan ciklus. Poslednja kap bila je kada sam vodila product launch, što je užasno zahtevno.
Bila sam svesna koliko su nam ograničeni resursi, pa sam dosta toga uzela na sebe i predložila strateški pristup koji smatram da je realan. Uradila sam projekciju za broj potencijalnih mušterija i doseg, napravila kristalno jasan projektni plan, interni i eksterni vodič za komunikacije, treninge za sve GTM timove.
Svi oduševljeni, gori Slack od pohvala za moju posvećenost. U poslednjem momentu, moj menadžer je odlučio da uzmemo drugi strateški pravac i ja sam u veoma nategnutom vremenskom periodu morala da počnem od nule. Stvari su eskalirale, nije se dobro završilo po njih.
Sve je to za ljude
Prioriteti u životu i karijeri će ti se menjati. Postoje i različita poslovna godišnja doba, kao i karijerni zemljotresi koji te razore ili podstaknu da promeniš pravac. Svemu ima vreme.
Meni je sada važno da sam sa ljudima koje volim, da napravim vreme za njih i da sam prisutna. Važno mi je da sam zdrava i da se molim i borim za zdravlje svojih voljenih. Zapravo, moja najvrednija valuta je sada vreme i više nego ikada sam pažljiva kako ga i sa kim trošim. Došla sam do stadijuma gde mogu da biram projekte na kojima želim da radim. Novac je tu, ali je sekundaran.
Iako nekome sa strane deluje da sam “prešla igricu”, i dalje nekada sumnjam u sebe ili imam osećaj da propuštam nešto. Prerasla sam potrebu da kao potpuni manijak jurim priliku da rastem, razvijam se i dokazujem se. Sada rastem stabilno, lagano i sa namerom. Moj poslovni identitet nije sve što sam ja kao osoba.
Reper za uspeh uvek treba primarno da dođe iznutra. Naučila sam to na teži način. Zato se nadam da ćeš razumeti da možeš sve, ali ne moraš ništa. I ne kasniš nigde.
Za kraj, važno je da znaš da kada radiš kao samostalni marketing stručnjak, moraš oberučke da prihvatiš i ničim izazvane, apsolutno iracionalne misli koje ti govore da ipak nećeš uspeti. Pomislićeš tako da te je baš jako sralo do sada, ali sad će sve da se sruši, pitanje je samo trenutka. Sindrom varalice ili kako ga već zovu po naški.
Ali neće se srušiti. Meni nije za evo preko deset godina, niti će. Neće ni tebi, sve dok si radoznao i teraš inat.
