Marketing odavno nije samo “pogledajte naš proizvod”. Postao je daleko više od toga.
On sada gradi dugoročno poverenje, a ne samo jednokratnu prodaju.
Zato ćemo danas otkriti kako da ga koristite za kreiranje kampanja koje publika želi, tako što ćemo proći kroz koncept koji se naziva “Design Thinking”.
Design Thinking proces u marketinškoj praksi
Design Thinking je metodologija za rešavanje problema koja stavlja korisnika u centar procesa. Nastala je iz sveta dizajna i inovacija, ali se danas koristi u biznisu, marketingu i mnogim drugim oblastima.
Cilj Design Thinking-a je razumevanje stvarnog problema korisnika i kreiranje rešenja koje odgovara na taj problem.
U marketingu se Design Thinking koristi kako bi se bolje razumele potrebe kupaca, kreirale efektivnije kampanje, unapredilo korisničko iskustvo i razvile kreativne strategije koje zaista rešavaju probleme publike.
5 faza Design Thinking metode
Metoda se sastoji od 5 faza, a ako se bavite marketingom, morate proći kroz svaku od njih. Za izgradnju prave kampanje, svaka faza je neophodna.
- Empatija (Empathize): U ovoj fazi se trudimo da razumemo ko nam je publika. Ali ne pričamo samo o Google Analytics demografiji, već moramo da ih razumemo na višem nivou. Sprovodite intervjue sa klijentima kako biste ih najbolje razumeli. Šta ih brine? Šta ih raduje? Pisali smo ranije o tome kako sprovesti istraživanje tržišta.
- Definisanje (Define): Druga faza podrazumeva da analizirate informacije iz prve faze, a zatim jasno odredite problem koji ste prepoznali u fazi empatije. Naravno, očekuje se da je ovo neki problem koji ćete rešiti. Dakle, problem pa rešenje, a ne obrnuto kako mnogi rade.
- Ideacija (Ideate): Brainstorming bez osude. Ovde nastaju kreativni koncepti za kampanje ili nove kanale komunikacije. Na nove ideje u marketingu ne odgovarajte sa “Ma ovo neće proći”, već smislite što više različitih ideja.
- Prototip (Prototype): Tek sada biramo prve opcije rešenja. Kreiramo prve verzije landing stranice, nacrta Instagram carousela ili kampanje.
- Testiranje (Test): Pustite malu kampanju sa minimalnim budžetom, pratite reakcije i modifikujte sadržaj. Nikad ne ulažemo 100% resursa odmah u prvu ideju i verziju, već pratimo kako naša publika reaguje.
Dakle, Design Thinking je koncept koji se posvećuje tome da najpre duboko razumemo našu publiku, a tek onda kreiramo rešenja za njih. U marketingu je ovo posebno važno.
Hajde da vidimo ključne promene koje je ovaj pristup doneo marketingu.
Ako ih ne primenjujete, onda ste verovatno zastali u marketingu koji “nameće” svoje proizvode/usluge publici i verovatno se ne snalazite najbolje u svetu digitalnog marketinga.
Kreiranje "Buyer Persone" nove generacije
Nekada smo idealnog kupca opisivali kroz pol, godine i druge demografske osobine. Danas to radimo na mnogo dubljem nivou.
Empathy Mapping je metoda koja se razvila kroz Design Thinking. Kroz nju na mnogo dubljem nivou razvijamo razumevanje svoje ciljne grupe. Postoji šablon koji možete koristiti za sebe, ali evo nekih od pitanja na koje Empathy mapa zahteva odgovore o idelnim klijentima:
- Šta vide dostupno na tržištu?
- Šta vide da ljudi oko njih rade?
- Šta čuju od ljudi iz svog okruženja?
- Koji sadržaj konzumiraju?
- Koje stvari izgovaraju?
- Koje oblike ponašanja imaju?
- Šta su im strahovi?
- Šta su im potrebe?
- Koje ciljeve žele da ostvare?
Složićete se da kreiranje kampanja i marketing sadržaja kroz ove “naočare” omogućava mnogo veći uticaj na publiku, od samog “žene 25-35 godina”.
Sadržaj koji rešava problem (Problem-Solving Content)
Umesto da sadržaj bude fokusiran samo na proizvod ili prodaju, fokus sada stavljamo na problem, pitanje ili frustraciju koju ciljna grupa ima.
Publika danas više ne dolazi na društvene mreže samo zbog zabave. Ljudi traže ideje, odgovore, prečice, inspiraciju i rešenja za svakodnevne situacije. Upravo zato sadržaj koji rešava konkretan problem ima veću šansu da privuče pažnju, zadrži korisnika i izgradi poverenje u brend.
U praksi, problem-solving sadržaj može izgledati veoma različito:
- edukativni karuseli,
- „how to” videi,
- objašnjenja čestih grešaka,
- saveti i trikovi,
- odgovori na pitanja koja kupci često postavljaju.
Običan promotivni sadržaj često traje kratko i publika mu ne posvećuje pažnju. Dok sa druge strane sadržaj koji rešava problem ljudi čuvaju, šalju drugima i vraćaju mu se. To povećava engagement, share-ove i organski reach.
Formula koju možete koristiti za kreiranje ovakvog sadržaja izgleda ovako:
Identifikacija problema -> Emotivno povezivanje -> Rešenje kroz proizvod/uslugu -> Poziv na akciju.
Brzo testiranje i "Fail Fast" filozofija
Design thinking nas uči da nije strašno ako ideja ne prođe, već je strašno ako potrošite resurse na nešto što nam prosto nije uspelo.
Pogotovo u digitalnom svetu, testiranje ideja ponekada može da bude i besplatno. Ali i kada ulažemo novac, nikada ne dajemo sav budžet na prvobitnu ideju. Testiramo dugo, pratimo reakcije i zatim se fokusiramo na ono što prolazi.
Osim za plaćeni advertising, ovo važi i kada počinjete da kreirate sadržaj. Koliko god da ste dobro istražili i razumeli ciljnu grupu, ne možete uvek znati sve. Možda kroz testiranje čak shvatite da vam bolje ide sa čitavom drugom ciljnom grupom. Nikad se ne zna.
U tradicionalnom marketingu nismo imali informacije koliko tačno ljudi je videlo naš bilbord, ili oglas u novinama, ali danas nam Meta, Google i drugi kanali vrlo otovoreno to komuniciraju.
Ne zaboravite, u digitalnom marketingu, podaci su sve. Oni uvek govore istinu. Ako želite da marketing i sadržaj koji kreirate stvarno imaju smisla, koristite podatke.
Zaključak
Brendovi koji ostvaruju rezultate su oni koji razumeju svoju publiku, prepoznaju njene probleme i kreiraju sadržaj i kampanje koje ljudima zaista donose vrednost.
Upravo zato je Design Thinking postao važan deo modernog marketinga. On nas podseća da dobre kampanje ne nastaju iz pretpostavki.
Na kraju dana, najbolje kampanje nisu one koje samo prodaju, već one koje publika smatra relevantnim.
