Menadžer postavi pitanje: “Da li nam uopšte treba copywriter, ili sve to može ChatGPT?” U kancelariji nastane tišina. Istina je da to nije glupo pitanje. To je pitanje koje sebi, svom timu ili kolegama uz kafu trenutno postavlja pola marketing industrije.
Odgovor na pitanje “Da li će nas AI zameniti?” obično stiže u dve verzije, i obe su preterane.
Prva glasi da će veštačka inteligencija u marketingu za dve godine pojesti sve poslove, pa možemo odmah da gasimo svetlo u kancelariji. Druga glasi da je AI samo prolazni hype, da se ništa realno ne menja i da ljudi paničare bez razloga. Obe verzije skupljaju lajkove na LinkedIn-u, ali nijedna nije naročito korisna ako stvarno radiš ovaj posao i pokušavaš da skontaš da li da menjaš zanimanje, učiš novi alat ili samo nastaviš da radiš ono što radiš i nadaš se najboljem.
Mi u VM Digital-u svaki dan gledamo kako AI u marketingu menja i naš posao i posao naših klijenata, pa smo odlučili da ovu temu obradimo bez drame. Šta brojke stvarno pokazuju, koje pozicije realno nestaju, koje samo menjaju oblik, i šta se novo pojavljuje.
Šta brojke kažu, kad se skloni panika
Krenimo od najozbiljnijeg izvora koji trenutno postoji na ovu temu, izveštaja Američkog udruženja za marketing (AMA) za 2026, rađenog na uzorku od preko 1.400 marketing profesionalaca plus analize hiljada oglasa za posao.
Prva stvar koju taj izveštaj pokazuje jeste da marketing poslovi generalno nisu nestali, ali se ni nisu vratili na nivo pre pandemije. Broj oglasa je i dalje 27% niži nego pre 2020.
Druga stvar je preciznija: pozicije fokusirane na izvršenje opadaju, dok se strateške pozicije drže stabilno. Broj oglasa za content marketing pozicije pao je 11% samo između 2024. i 2025. godine.
Treća, i po nama najzanimljivija stvar, broj oglasa koji pominju AI kao veštinu udvostručio se u 2025, a istraživanje pokazuje da ljudi sa AI veštinama u proseku zarađuju 56% više od kolega bez njih.
Da, neke pozicije stvarno nestaju
Da budemo iskreni, neke pozicije se stvarno gase, i nema smisla to ulepšavati.
Prve na udaru su pozicije koje su, iskreno, oduvek bile najbliže čistom izvršenju bez ikakvog donošenja odluka. Junior pozicije čiji je jedini zadatak da povlače izveštaje iz Google Analitike ili ručno ažuriraju tabele. Danas to rade dashboardi sami, automatski, i nikom više ne treba osoba koja svako jutro otvara Excel i prekucava brojeve.
Slično prolaze i pozicije čiji je posao bio isključivo ručno zakazivanje objava na društvenim mrežama, bez ikakve strategije iza toga, samo klik, klik, objavi. Alati za automatizaciju to rade brže, jeftinije i bez pauze za ručak.
Treća kategorija su tradicionalne PR pozicije koje su postojale odvojeno od ostatka marketinga, samo za kontakt sa medijima i slanje saopštenja. Linija između PR-a, content marketinga i upravljanja reputacijom brenda toliko se zamaglila da samostalna PR pozicija, ona koja ne dodiruje ništa drugo, polako nestaje kao zaseban naslov posla.
I na kraju, tu je masovna, generička content writing produkcija, tekstovi pisani isključivo po formuli, bez ikakvog stava, samo da bi postojao sadržaj na sajtu. Content i copywriting kao funkcije najviše izložene AI-ju, uglavnom zato što je taj tip pisanja najlakše standardizovati i najlakše prepustiti alatu.
Postoji i rastući pritisak na junior pozicije, jer seniori sve više koriste AI da sami odrade posao koji je nekad išao na mlađe kolege.
Zajednička nit kod svih ovih pozicija? Nijedna od njih nikad nije tražila donošenje odluke, samo izvršenje po unapred zadatom obrascu. A to je tačno ono što AI danas radi najbolje.
Pozicije koje se ne gase, nego menjaju oblik
Ovde dolazimo do dela koji retko ko voli da priča, jer je manje dramatičan od naslova “AI ubija industriju”, ali je zato tačniji.
Content writer postaje content strateg. Pisanje teksta od nule i dalje je veština, ali sve veći deo posla postaje usmeravanje AI-ja, proveravanje činjenica, prilagođavanje glasa brenda i odlučivanje šta uopšte vredi napisati. Ovo je posao koji smo mi u VM Digital agenciji radili i pre AI-ja, samo je sad brzina produkcije veća, pa je urednička kontrola postala važnija nego ikad. Neko i dalje mora da proceni da li tekst koji je AI ispljunuo zvuči kao vaš brend ili kao svaki drugi blog na internetu.
SEO specijalista postaje GEO/AEO specijalista. Ovde se dogodila prava revolucija. Prvo je 2024. nastao SGE (Search Generative Experience), Google-ov eksperimentalni AI pregled pretrage. Danas SGE je prerastao u dva odvojena proizvoda:
- AI Overviews, koji se odnosi na AI odgovor direktno u rezultatima pretrage, i
- AI Mode, koji je potpuno konverzacioni način pretrage. Dakle umesto da kucate u Google Search, koristite AI alat i “vodite konverzaciju” sa njim. Ovaj model je do maja 2026. prešao milijardu mesečnih korisnika.
Ono što danas ima smisla za SEO specijaliste, jeste optimizacija za citiranje unutar AI odgovora: strukturisan sadržaj, jasni izvori, činjenice potkrepljene podacima. Taj posao ima novo ime, ali suštinski je i dalje SEO. Promenila se navika publike koja više ne čita listu plavih linkova i bira sajt koji će otvoriti, nego čita jedan pasus koji AI generiše.
Menadžer plaćenih kampanja (PPC) ostaje, ali mu se pomera fokus. Platforme kao što su Google i Meta same pomoću AI optimizuju budžete i targetiranje mnogo bolje nego ručno podešavanje pre nekoliko godina. Posao sa operativnog “puštanja reklama” postaje niz strategijskih odluka.
Marketing menadžeri, iznenađujuće, ne samo da ne nestaju, nego rastu. Prema podacima, broj oglasa za marketing menadžere porastao je 14% na godišnjem nivou u 2026, uprkos tome što je čak 91% marketara u istraživanju izjavilo da koristi AI u svakodnevnom radu. Objašnjenje je jednostavno: neko mora da postavi strategiju, konfiguriše AI sisteme, proveri da li izlazni rezultat ima smisla i preuzme odgovornost kada nešto krene po zlu. AI ne preuzima odgovornost. To i dalje moraju da urade ljudi.
Poslovi u marketingu koji pre tri godine nisu ni postojali
Ako je prethodni deo zvučao kao “sve se menja, niko ne zna šta ga čeka”, evo i dobre vesti. Ceo niz pozicija koje pre tri godine uopšte nisu postojale danas se otvara u marketing timovima: AI kreator sadržaja, marketing menadžer za automatizaciju, pa čak i “prompt inženjering” kao veština za koju se, verovali ili ne, danas plaća.
Zanimljivo je i da se ova promena dešava i na ulazu u karijeru. To znači da junior marketari danas od prvog dana treba da imaju osnovnu digitalnu pismenost i da znaju da rade sa AI alatima, a ne da to uče tek posle nekoliko godina iskustva, kako je nekad bio slučaj.
Ono što sve ove pozicije spaja jeste da nijedna od njih ne postoji zato što AI ne radi ništa, nego zato što AI radi mnogo toga, i nekom treba da usmerava, proverava i tumači šta je alat zapravo isporučio.
Zaključak - kako da ne budeš pozicija koja nestaje?
Ako izvučemo jednu praktičnu poruku iz svega ovoga, ona je jednostavna. Pozicije koje nestaju su one bez donošenja odluka. Pozicije koje rastu su one gde neko mora da proceni, proveri i preuzme odgovornost.
Konkretno, ako radiš u marketingu i pitaš se da li da brineš, korisnije pitanje od “da li će AI uzeti moj posao” jeste “koliki deo mog posla je čisto izvršenje po šablonu, a koliki deo je procena i odluka”. Ako je odgovor uglavnom prvo, vreme je da svesno pomeriš fokus, naučiš da vodiš AI alate umesto da se takmičiš sa njima u brzini kucanja, jer tu utakmicu, iskreno, ljudi već gube. Zato veštačka inteligencija u marketingu nije nešto čega treba da se plašiš, nego alat čiji rezultat neko mora da zna da proceni.
Istina, kao i uvek, leži negde na sredini. AI u marketingu neće ugasiti industriju, ali sigurno neće ni ostaviti stvari onakvim kakve su bile. Pozicije koje postoje samo da izvršavaju zadatke po šablonu, polako se gase. Pozicije koje procenjuju, odlučuju i preuzimaju odgovornost, ne samo da ostaju, nego postaju vrednije nego ikad.
Ako iz ovog teksta poneseš samo jednu stvar, neka bude ova: prestani da se pitaš da li će te AI zameniti, i počni da se pitaš da li umeš da ga vodiš. Ta razlika, realno, odlučuje ko ostaje u poslu, a ko ne.
