Posle dužeg vremena vam donosimo, Vladi lično, dosta drag intervju, sa kolegom, drugarom i jednim od osnivača The Walnut Fund-a, Dušanom Jokićem, prve prave platforme za investiranje u zasade oraha u Srbiji.
Malko drugačiji tekst o stablima koja se ne nalaze samo tako na plantaži i uživaju na vetru, nego i uvećavaju lični bankovni račun. Pa da krenemo, izvol’te u salonu.
Da krenemo od tebe, ko si ti kada ne pričaš o orasima i plantažama?
“Van fonda sam, pre svega, čovek koji ne ume da sedi mirno. Volim da budem napolju, na terenu, i to me je verovatno i navelo na put, zajedno sa kolegama, do ideje da investicija može da miriše na zemlju,stablo, plod, a ne samo na papir, tj. živi keš, ili kvadrat u novogradnji. Kad ne pričam o orasima, najverovatnije sam u nekom laganijem tempu, često u šetnji po Fruškoj Gori, treniram, čitam dosta psihologiju, i tako.”
Hajde da čujemo kako je došlo do same ideje?
“Sve je počelo mnogo skromnije nego što zvuči. Bili smo na jednom imanju gde su se sadila stabla oraha, čisto iz zabave i želje da se nešto korisno uradi i pomogne. Dok smo kopali rupe za sadnice, jedan od suosnivača Damjan je u šali rekao, “ovo bi trebalo da bude investicija”. Ta rečenica nas je progonila narednih nekoliko nedelja.”
Kad se desio “Okej, radimo ovo ozbiljno, pravimo fond, tj. kako?” momenat?
“Bio je to jedan dug razgovor, negde oko ponoći, kada smo shvatili da orah ima nešto što retko koja kultura ima, dug vek, stabilan prinos i, iskreno, gotovo nikakvu konkurenciju na našem tržištu. Kad smo to stavili na papir i videli brojke, nestalo je dileme. Sledećeg jutra smo krenuli da “stavljamo na papir” prve obrise ideje, koja se kasnije razvila u The Walnut Fund.“
Početak? Prvi zasadi, partneri, prvi PDF koji ste slali ljudima…
“Haotično, u najlepšem mogućem smislu. Prva prava plantaža bio je Molovin, pored Šida, nadomak granice sa Republikom Hrvatskom, na Fruškoj Gori. U pitanju je plantaža veličine 18 hektara sa preko 5.000 stabala i to nam je bilo pravo krštenje vatrom, jer smo sve učili u hodu. Naručili smo sertifikovane, dvogodišnje sadnice iz rasadnika u Turskoj, sami smo pripremali teren i sadili i sve to paralelno sa slanjem prve prezentacije ljudima iz našeg okruženja.”
Šta je The Walnut Fund danas?
“Danas smo platforma koja hiljadama ljudi, iz Srbije ali i iz sveta, omogućava da investiraju u zasade oraha. Uz potpunu transparentnost, mogu da prate svoje stablo, prinos, obilaze plantažu i svoju investiciju. Takođe, organizujemo godišnji skup svih investitora na našoj najvećoj plantaži u Panoniji, koja se nalazi u blizini Bačke Topole u Srbiji.
Sam fond, tj. platforma je namenjena svakome ko želi alternativu klasičnoj štednji ili novogradnji. Nekome ko štedi za dete, nekome ko traži dugoročnu sigurnost van berze, ili prosto nekome kome se svideo koncept da poseduje pravi, živi resurs, a ne samo broj na ekranu.”
Kako objasniti da orah može biti investicija, a ne samo voće?
“Najteže je bilo probiti tu prvu barijeru u glavi, srećom Srbija ima mnogo više edukovanih ljudi “oko investicija”, da se tako izrazim, nego što smo prvobitno mislili, pa samim tim je i ideja bila prihvatljivija na početku. Ipak, tu je bila barijera koja je morala da se razbije i da ljudi automatski ne pomisle na pijacu kada se priča o orahu, nego kao prilika da se proširi investicioni portfolio. Ono što je pomoglo je poređenje sa nečim što svi razumeju: kao kad kupiš stan i izdaješ ga, samo što ovde ‘stanar’ zapravo raste i svake godine daje sve više. Kad im pokažemo brojke i kad vide da mogu da prate svoje stablo iz aplikacije, ta paradigma sama pukne.”
Koji kanali su vam pomogli da dođete do ljudi? Instagram? Email? Lične preporuke?
“Iskreno, kombinacija svega. Lične preporuke su nam bile najjače u početku. Ljudi vole da pričaju o neobičnim investicijama, pa smo se tako organski širili. Email nam je i dalje ključan za investitore koji žele detaljne izveštaje i brojke, dok nam je Instagram doneo mlađu publiku kojoj je ideja o orahu kao investiciji zvučala kao nešto sasvim novo i zanimljivo za podeliti dalje.”
Da li ste imali one "Teško će ovo uspeti" faze, i kako ste ih prošli?
“Naravno, i to više puta. Najteža faza je bila kad smo shvatili koliko papirologije i regulative prati ovakav poduhvat, to nas je usporilo mesecima i ne samo to, pronalaženje adekvatne plantaže sa adekvatnim protokom vode za bunar, kao i pronalaženje adekvatnih spoljašnjih saradnika, agronoma, pomoćne radnike, traktoriste, pa i marketing tim, tj. ekipicu iz VM Digitala. Prošli smo kroz to tako što smo se okružili ljudima koji znaju ono što mi ne znamo, i naučili da strpljenje u ovom poslu nije opcija, nego uslov.”
Šta ti je najdraži trenutak do sada u celoj ovoj priči?
“Trenutak kad je prvi investitor iz inostranstva, koga nikada nismo upoznali uživo, poslao poruku samo da kaže da je srećan što je deo priče. To je taj momenat kad shvatiš da si napravio nešto što ljudi zaista osećaju kao svoje, iako je stablo hiljadama kilometara daleko od njih.”
Ljudi često traže brze rezultate. Kako ih ubediti da je sporo ulaganje jednako pametno?
“Objašnjavamo im da priroda ne pregovara, orah kao takav, neće roditi brže, niti će se u formativnim godinama stabla, ono razviti kako treba, samo ako mi sa nečim žurimo ili ubrzvamo. Ta “sporost” je i garancija, jer je manje podložna naglim padovima kakve viđamo na tržištima koja obećavaju brzu zaradu. Sporo ovde ne znači nesigurno, znači postojano.”
Baci nam neki fun fact
“Fun fact, jedno stablo oraha, kad dostigne pun potencijal, može da živi i rađa i po 40 godina. Znači da dete kome danas posadite stablo, može od njega da prima “džeparac” i kad bude imalo svoju decu. Interno se najviše sećamo dana kada je “eksplodirala” prva veća objava o fondu na Nemačkoj televeziji i telefoni nam nisu prestajali da zvone iz DACH regije (Nemačka, Austrija, Švajcarska). Moram ti reći iskreno, baš smo bili srećni, a pomalo i preplašeni koliko je ljudi to zanimalo.”
I za kraj – šta bi poručio nekome ko ima ideju, ali misli da "nije momenat" da je pokrene?
“Momenat nikad neće biti savršen, to je zamka u koju svi upadamo. Mi smo krenuli u vreme pandemije, kada je, na papiru, sve govorilo da to nije pametno. Ako čekaš idealne uslove, čekaćeš zauvek.”
Bonus: Kako zamišljaš The Walnut Fund za 10 godina?
“Vidim nas kao prepoznatljiv model u regionu, sa mnogo više vrsta zasada, ne samo oraha, i sa zajednicom investitora koja se broji u desetinama hiljada. Ali suština uvek ostaje ista, da ljudima damo priliku da poseduju nešto pravo, živo i da grade budućnost bukvalno sadeći je.”
Za kraj, savet od Dušana Jokića
- Istraži tržište pre nego što bilo šta pokreneš, šta nedostaje, a ne šta je već zasićeno.
- Ne čekaj savršen momenat, on ne postoji.
- Okruži se ljudima koji znaju stvari koje ti ne znaš.
- Strpljenje nije opcija u dugoročnim projektima, nego obaveza.
- Dozvoli ljudima pristup brendu.
