Pre tačno godinu dana napisao sam jedan od onih tekstova koji su više za dušu nego za SEO. Pisao sam o tome kako smo stizali do četvrte godine VM Digitala – bilo je tu i “krvarenja” (finansijskog), i oluja (emocionalnih), i poneke kafe previše, a i rad do sitnih sati, i ako nije preporučljivo. Bio je to klasičan tekst o borbi i podizanju biznisa iz sobe, preživljavanju i nekim svojim ličnim iskustvima tokom te 4. godine.
Današnji tekst, on je malko drugačiji, onako kako volimo… Ipak se zemlja okrenula oko sunca opet, pa smo i mi stariji. Tekst je o tome šta se dešava kad “preživiš”… pa shvatiš da ti je zapravo put postao drugačiji i račvao se na više pravaca i svaki je uzbuljiv i nosi svoje neke trenutke.
Od prošlog Juna, pa do danas (znam, već je Jul, ali nisam stigao ranije da pišem) naš interni blog, pokušali smo da podignemo na viši nivo, i uspeli smo. VM Disconnect blog, našu malu digitalnu misiju sa puno teksta i još više entuzijazma smo razvili i nastavljamo da razvijamo.
Ipak je ovo blog VM Digital agencije, pa je dobro spomenuti i da nismo radili samo na našem portalu o digitalnom marketingu, radili smo sa klijentima koje nismo ni sanjali prošle godine, menjali stvari iz korena i počeli da biramo – ne samo poslove, nego i ljude s kojima želimo da radimo, a i način na koji želimo da radimo
Zato ovo i pišem. Da obeležimo tih 365 dana između dve svećice, ali i da podelimo šta smo naučili, šta smo radili i šta planiramo dalje. Možda se neko prepozna. A možda samo ostane lep trag za nas, da se podsetimo gde smo bili kad budemo slavili šestu.
Šta se sve promenilo u proteklih godinu dana
Pa, recimo da se dosta toga izokrenulo – ali na dobar način.
Prvo, podigli smo VM Disconnect i podižemo i dalje na više nivoe. Blog koji je krenuo kao “ajde da napišemo nešto pametno”, a postao mesto gde svake nedelje izbacujemo sve što nam se mota po glavi – od ozbiljnih analiza do internih fora koje kapiramo samo mi i još troje ljudi s LinkedIna. I znate šta? Lepo je. Nekako je postao naš digitalni dnevnik – samo što u njemu nema tuđe pesme, samo naša priča i stručnjaci od kojih možete mnogo da naučite.
Objavili smo preko 30 tekstova, ušli u ritam, pronašli ton koji nam prija. Nekad pišemo ozbiljno, nekad iz zezanja – ali uvek iskreno. I ono što nas posebno raduje: ljudi čitaju.
Vraćaju se. Pišu nam. Znači, nismo sami u ovome, a i valja šta pišemo onda, zar ne?
A sa klijentima? Tu je tek bilo svega, ali kao što smo pisali i u tekstu povodom 4. rođendana, promenili smo mnogo toga. Stabilno sarađujemo sa velikim igračima iz Srbije, kao što su Brana Estetic & Derma, ili Mandarina Cake Shop, dok svetski agro-investicioni font The Walnut Fund je, po njihovima rečima, sa nama pronašao marketinšku sreću.
Radili smo sa ljudima koji prodaju softver, rakiju, wellness usluge – i svaki put naučili nešto novo. Odjednom više ne radimo samo „kampanje”, za “male”, sa veoma ograničenim budžetima, već gradimo odnose. Prave, dugoročne.
I što je najbitnije – počeli smo da biramo. Tačnije, odlučio sam da biramo. Ne radimo više za svakoga. Ne radimo više sve. Prioritet nam je mir, fokus i mnogo, mnogo više “ne, hvala, nema tih para, probajte sa drugima.”
I znaš ono kad konačno skapiraš da firma ne mora da pojede sve, pa i tebe lično, da bi rasla? E, sad smo tu.
Naravno, u najgorim trenucima, kao u Januaru 2023. godine, sa poslednjim “dinarom” se ulaže u sebe i dalju edukaciju, pa tako se ove godine završava trogodišnje školovanje u Mokrogorskoj školi i programu Bolji Biznis.
Ko smo danas u odnosu na klince koji su započeli ovaj put 2020. godine
Pre godinu dana, gurali smo sve što stigne. Moralo se. Grešili smo, svet odlučio da ode u onu stvar, čudne odluke klijenata, i na kraju, šta ostane, radi sve, ne odbijaj ništa. Prva greška, ali avaj, teklo je nekako ovako. Nemaš brief? Nema veze, rešavamo. Treba kampanja do petka? Može, naravno. Radili smo iz stomaka, iz entuzijazma i iz čistog “ajde da ne failujemo i pomognemo ljudima”. I nekako je uspevalo, ali znaš i sam kako to izgleda – malo haosa, malo magije i puno stresa.
Danas je priča malo drugačija. I dalje volimo kad je frka (jer onda nastaje dobra stvar), ali sad bar znamo zašto je frka, a i imamo proces da je preživimo. Imamo sistem. Imamo naše drage Cake.com alatke. Imamo kanale za klijente, ali iskreno imamo i kanale isključivo za memove. Imamo i one mirne radne dane — koji su ranije bili skoro pa mit.
Više ne radimo sve. I to je najbolje što smo sebi uradili. Sada znamo s kim hoćemo da radimo, a još bolje – znamo s kim ne. Zvuči grubo, ali zapravo je oslobađajuće. Manje energije trošimo, a bolje stvari radimo.
Pre godinu dana, sve smo stizali, ali često i u poslednjem trenutku. Danas… ok, i dalje nekad stignemo u poslednjem trenutku, ali mnogo ređe. I još važnije — imamo osećaj da gradimo nešto što ima smisla, ne samo za nas, nego i za one s druge strane ekrana.
Planovi i očekivanja za dalje
Nemamo neku ultra viziju na PowerPointu sa 37 slajdova. Imamo osećaj gde idemo, i tim koji zna da kad nešto rešimo – stvarno rešimo. Za sad, to nam je dovoljno.
Hoćemo da VM Disconnect postane ozbiljna stanica – ne samo gde mi pišemo, nego gde ljudi i ostaju i dobijaju vrednost i znanje iz sfere digitalnog marketinga. Nećemo da ga silimo, ne postavljamo velike ciljeve, ali ako stignemo do 100 poseta dnevno, znaćemo da je to zato što neko stvarno hoće da čita šta imamo da kažemo. I to je dobar osećaj.
Voleli bismo i da nastavimo sa onim što nam najviše prija – rad sa normalnim ljudima. Onima koji ne zovu u petak u 19h da “hitno krene kampanja”, nego s onima s kojima se smejemo na pozivima. Ima i dalje brzo, što pre i u 19h, samo sada mi odlučujemo kada ćemo to da “ispoštujemo”.
Možda uvedemo još neku novu uslugu. Možda izbacimo nešto svoje. Možda odemo na neko strano tržište. Imamo i dva software-a koji će uskoro ugledati svetlost dana. O tome ćemo posebno pisati u narednom periodu.
Ne znamo tačno sve, ali znamo ovo:
Radimo stvari koje su nam važne. I ako se to nekome još svidi – tu smo, cimajte.
