Dizajn? Kada malo bolje razmislim i sagledam proteklih par godina, sve je išlo ka tome, a da ni sama nisam to shvatala.
“Stavite sve u torbu i izvadite papir”. Znam da se sećate ovoga. Pismeni iz srpskog, uvuci dva prsta, i od 45min školskog časa, pišeš uvod prvih 30minuta, i onda sve krene “samo od sebe”. I evo, n broj godina posle, ništa se nije promenilo (što se tiče pisanja uvoda), samo su teme malko ozbiljnije. Kada smo već kod škole, ovo vam piše diplomirani (a nesuđeni master) Ekonomista, a na sajtu VM Digitala – Head of Design. Kako to sad?
Da se mi vratimo na početak moje priče, pre nego što je dizajn postao deo moje svakodnevnice.
Pa da krenemo i otkud dizajn?
Četvrta godina fakulteta, sve super, na prvi pogled, sve je delovalo kao idealan put ka sigurnoj karijeri. Na površini, izgledalo je kao da sam na pravom putu, ali iznutra, nešto se čudno dešavalo (Savet broj 1: Uvek slušajte onaj unutrašnji glasić). Ali ne odustajem ja i dalje, normalno, pa kako sada da “bacim” 4 godine? Upisujem master na Fakultetu Tehničkih Nauka, ali stvari su se promenile brže nego što sam i sama očekivala. Samo dva meseca kasnije, shvatila sam da sam skrenula sa pravog puta (a realno, znala sam to odavno) i da to definitivno nije moj poziv.
Zašto dizajn? Zašto se sada odlučiti za tako veliku promenu? Odgovor se krije u mom detinjstvu. Još od malih nogu, bila sam uvek kreativna. Provodila sam sate crtajući, praveći razne stvari ni od čega. Znala sam da moram slediti svoje kreativne instinkte.
Ma radiću ja iz kreveta, videćete
Nikada neću zaboraviti kada sam rekla “Ma radiću ja iz kreveta, videćete”. Ne mogu reći da sam u startu naišla na podršku jer je to tada zvučalo veoma neozbiljno, jer ako ne ideš svako jutro na posao, od 9 do 5, ti ni ne radiš. Meni je sve, samo nije bilo neozbiljno. I znate ono kada ne postoji neka druga opcija, i nije postojala. A znate odakle sada ovo pišem? Pa iz kreveta, normalno. (Savet broj 2: Ne treba ti aplauz od drugih, kreni u akciju).
Kako je sve počelo?
A kako je sve počelo? Počelo je sa odlukom da naučim osnove programiranja samostalno. Zatim sam se prijavila za šestomesečni kurs iz programiranja, želeći da unapredim svoje veštine i da saznam više o web razvoju. Možete da zamislite moj šok kad sam se prvi put suočila sa linijama koda. Ali nisam odustala.(Savet broj 3: Pročitaj opet prethodnu rečenicu i podvuci je žutim markerom). Kako sam stekla osnovno razumevanje tehničkog sveta, počela sam raditi kao frontend developer. Bilo je to izuzetno korisno iskustvo. Ali iako sam uživala u tehničkim izazovima, nisam osećala ispunjenje. Dizajn mi je uvek vikao iznutra.
2018. Dogodio se preokret. Počinje moje putovanje sa Vladom i VM Digitalom. I to kakvo putovanje, o tome mogu možda knjigu da napišem, a ne blog. Pričaću vam nekom drugom prilikom. Učiš, gledaš tutorijale, pitaš, vežbaš. (Savet broj 4: Nemoj da se stidiš da pitaš za pomoć, budi srećan što si okružen uspešnijim ljudima, brže ćeš napredovati). Ne mogu reći da su uvek cvetale ruže i da je bilo lako, naprotiv, ali ne odustaješ.
I sada, kada se okrenem iza sebe, ne bih ništa promenila. Svako ima svoj put, a ja ti dajem podršku da doneseš pravu odluku za sebe, jer verujem da vas je mnogo koji razmišljate o promeni posla, prekvalifikaciji, a možda nemate dovoljno hrabrosti ili neki treći razlog samo vama poznat. Samo ću vam reći da nikada, ali nikada nije kasno za to, nemojte da vas uvere u suprotno. (Savet broj 5: Verujte u sebe, ko će ako nećeti vi).
Mudre misli Nataše Radovanović
“40ti minut ističe, još 5 minuta do kraja časa”…bližimo se kraju, ostao nam je zaključak”. Ja bih vam za kraj nešto, citirala, rekao jednom jedan pametan čika:
“Uspeh nije ključ za sreću. Sreća je ključ za uspeh. Ako volite ono što radite, uspećete.” – Albert Schweitzer
Pišemo se još, sa nekom drugom, malko drugačijom temom.
