Kada ste poslednji put tokom skrolovanja zastali i pomislili “čekaj, jel ovo stvarno?”.
U svetu koji ide prebrzim tokom i u moru različitih kampanja, kada vam je nešto istinski privuklo pažnju? Kada ste zastali na duže od 5 sekundi i pomislili kako je baš ta reklama vredna vašeg vremena?
Nama se prošle nedelje dogodilo više puta. U jednom danu.
Složićete se da kreiranje brenda i kampanje nije nimalo naivno i zahteva ozbiljna promišljanja. Međutim, postoje dani kada možete pustiti mašti na volju i biti posebno kreativni. Jedan od tih dana je upravo prvi april. Dan koji napravi potpunu pometnju kod publike.
Ovaj marketinški “playground” se dogodio prošle nedelje, pa u nastavku delimo na koji način su brendovi ove godine (pokušali) da se šale sa svojim kupcima.
Koje tipove prvoaprilskih kampanja koriste brendovi?
1. Lažni novi proizvodi kao jedan od najčešćih prvoaprilskih kampanja koje brendovi koriste. Proizvod se izmisli, vizual izgleda potpuno realno, a opis je dovoljno ubedljiv da publika zastane. Ali, najčešće zastanu da razmotre – da li je ovo moguće? Zapamtite, u vreme AI tehnologija, sve je moguće, pa i lažni proizvodi.
U 2026. godini neke od kompanija koje su koristile ovu tehniku bile su McDonalds Hrvatske koji je konačno omogućio svojim vernim fanovima da dobiju velika pakovanja omiljenih umaka. Ipak, samo u svojoj mašti. Potom Thomy majonez sa ukusom… kapućina, Lidl u nekim zemljama se potrudio da ispromoviše svoj brendirani donji veš. Ko bi ovo uopšte nosio? Mada, isto smo se zapitali i za Lidl papuče, kad ono.
2. Lažni rebrending kampanje koje su kod potrošača izazvale efekat “čekaj, jel ovo stvarno ili?” Neki brendovi su se odvažili da promene ne samo proizvod, već ceo svoj brend. Menjali su logo, boje, slogane… Naravno uvek u šaljivom tonu. Jedan od primera ove kampanje jeste upravo Ikea koja je to uradila na dobar način, ali postoje i totalni promašaji, o jednom ćemo pričati malo kasnije.
Ikea, već poznata po svojim ranijim kampanjama koje su privlačile pažnju, sada je objavila novost da će od sada proizvodi nositi nazive po srpskim imenima. Na primer, radni sto “Micke” i slično Nama čak to zvuči bolje nego trenutna “Cymbalblomma” posteljina (ovo nije izmišljeno). Najbolje od svega je to što su se obožavatelji Ikea brenda nadovezivali u komentarima i počeli da predlažu zanimljiva imena za proizvode. Možda Ikea može ozbiljno da razmotri ove predloge.
3. Lažne saradnje za vreme prvoaprilskog praznika stvarno spajaju nespojivo. Viđali smo kampanje koje predstavljaju saradnju između dve potpuno različite industrije kao na primer: prehrambena i beauty industrija ili skincare brendovi i IT industrija.
U trci za najbolju šalu takmičili su se i lokalni brendovi poput Rossen kozmetike koja je “lansirala” kremu sa mirisom luka. Navodno izaziva suze radosnice. Samo nam je ostalo nejasno ove godine, da li se ovo maže na tiganj ili lice?
4. Šala, pa prava prodaja. Naime, viđali smo ove godine i kampanje gde su brendovi prvo predstavili lažnu najavu novog proizvoda, ili neku drugu “tehniku” od iznad navedenih, a iza svega toga sakrili nagradne igre, promo kodove, prave popuste ili čak ograničene ponude. Pretpostavljamo da su brendovi koji su ovako nastupali očekivali veliki reach, pa iskoristili viralnost za prodaju. Jer, šta je jedna šala ako na kraju publici ne donese neki benefit?
Koja je zaista strategija iza svih prvoaprilskih kampanja?
Verovatno ste se nekada zapitali kako se kompanijama isplati da ulažu dodatan trud i sprovode kampanje vezane za prvoaprilske šale? Koje benefite imaju od toga sem što će nasmejati ljude i “naterati” ih da zastanu i pogledaju objavu?
Evo tri vrsta strategija kada prvoaprilske šale mogu da imaju smisla:
- Prva situacija koja najbolje objašnjava zašto se kompanije bave prvoaprilskim kampanjama jeste upravo zbog naglog porasta engagement-a. Publika tog dana želi da učestvuje u šali i zato prvi april prirodno donosi više lajkova, komentara, share-ova, repost-ova i tagovanje prijatelja u komentarima. Samim tim, podiže se reach i izaziva reakciju kod publike koja započinje priču o tom brendu i širi je dalje. Ova strategija deluje logično i kao da se podrazumeva, ali je neizostavna za spomenuti.
- Sledeća strategija podrazumeva taktiku koja dovodi do “PR efekta”, gde brendovi sa prvoaprilskim šalama završavaju na portalima, Linkedin postovima, marketing newsletterima (možda baš vaš brend završi kod nas ;)). Jedna dobro osmišljena kampanja može istovremeno da donese veliku vidljivost na društvenim mrežama, medijsku pažnju i dodatnu posećenost sajtu tog brenda.
- U treću situaciju svrstavamo testiranje ideja bez rizika. Često najbolji izbor za kompanije kako bi proverili prolaznost samog proizvoda kod potrošača. Brendovi mogu testirati razne stvari, od nove kategorije proizvoda, novog ukusa i pakovanja proizvoda, pa sve do toga kako publika reaguje na drugačiji stil obraćanja i predstavljanja proizvoda. Ukoliko publika poludi za proizvodom, to su signali koji brendovima govore da postoji prostor za lansiranje novog proizvoda. Možda McDonalds stvarno ponudi veliko pakovanje svog poznatog sosa sa ukusom pavlake?
Međutim, postoje situacije kada ipak prvoaprilske kampanje ne uspevaju. Važno je šaliti se na pravi način. Ne želimo da do propasti brenda dovede jedna šaljiva objava.
Kada šala ne radi, ulazimo u rizik
Možda ipak nije sve onako kako smo mislili?
Okej, složićemo se da kada pomislimo na prvi april, pomislimo na šale, аli, ipak postoje momenti kada situacija “sklizne” i stvari izmaknu kontroli. Moramo obratiti pažnju na to kakve sve rizike šale nose sa sobom.
Prvi i možda najveći rizik kod prvoaprilskih kampanja možemo predstaviti kao neusklađenost sa identitetom brenda. Zašto?
Ukoliko publika od brenda očekuje ozbiljnost i stručnost, a onda se desi nagli prelazak u humor, to može delovati neprirodno i isforsirano. Nije svaka industrija i ciljna grupa spremna za šale.
Pre 5 godina, Volkswagen se našalio da menja ime u “VOLTswagen” zbog novog fokusa na proizvodnju električnih vozila. Mnogi su u ovo poverovali, a onima koji nisu se prosto nije dopalo. Čini se da ljubitelji automobila, ili bar ciljna grupa Volkswagena nije baš raspoložena za šale.
Drugi čest problem je previše komplikovana ideja. Kada publika ne može odmah da razume da je u pitanju prvoaprilski koncept, onda kampanja lako izazove konfuziju umesto pozitivne reakcije. Umesto komentara i deljenja, brend dobija previše pitanja, a često i frustraciju.
Ovo se desilo u primeru Google-a kada su 2016. godine ubacili u Gmail dodatno dugme koje uz email šalje i GIF Minionsa. Korisnici su bili izuzetno nezadovoljni jer su nesvesno slali ove smešne GIF-ove svojim klijentima, šefovima, menadžerima…
Treći rizik se odnosi na pogrešnu procenu trenutka. Ukoliko se neki brend odluči da kreira prvoaprilsku kampanju na osnovu trenutnih dešavanja u svetu, osetljivih tema ili grupa, tu mora biti svestan da vrlo verovatno ide glavom kroz zid. Stoga, vrlo pažljivo mora planirati na koji način povezuje humor sa takvim situacijama, jer može urušiti svoj brend i reputaciju iz koje će se teško izvući.
Burger King je 2019. kao “april fool” postavio objavu novine – štapići za burgere. Svi znamo, da se burgeri ne jedu štapićima, a publika je ovo procenila kao prozivku i šalu na račun azijske zajednice.
Zaključak
Prvi april ostaje jedan od retkih trenutaka u godini kada brendovi imaju potpunu slobodu da se igraju sopstvenim identitetom, publikom i granicama kreativnosti.
Upravo ta vrsta marketinškog “igrališta” otvara prostor za ideje koje mogu doneti veliku pažnju, osmeh publike, dodatnu vidljivost i čak potpuno nove uvide o tome šta ljudi zaista žele da vide od jednog brenda.
Međutim, lepota ovakvih kampanja nije samo u slobodi da se ode korak dalje, već i u tome da se taj korak izvede promišljeno.
Za sam kraj, zapamtite da je granica između viralnog uspeha i potpunog promašaja tanka, zbog čega humor mora biti vođen strategijom, a ne samo idejom.
