Da mi je neko rekao da ću od slikanja balona doći do smišljanja copy-ja za klijente u 3 ujutru, rekla bih:
“Hvala, ali ja idem na Akademiju umetnosti ili da fotkam prirodu. Ne da pišem haštagove za kafu i jogu.”
Ali ne… Život je rekao: “Ajde ti prvo malo u Photoshop, pa ćemo dalje.”
2019: Prvi klik – doslovno
Za 18. rođendan, moj ujak mi kupuje fotoaparat i kaže:
“Aj ti da imaš neki hobi, da ne završiš ko tvoja tetka – svaki dan gleda kroz prozor i postavlja slike sa Pinteresta uz opis ‘dobro jutro kafica’.”
I tako ja krenem da fotkam. Sve. Od rođendanskih torti do zamućenih slika sa eventa na kojima je fokus negde između plafona i roštilja.
Tada mi jedan drugar dobaci: “Aj da te ubacim u digitalni marketing. To ti je budućnost.”
A ja, ono detinjasto: “Ma neee, mene to ne zanima. Šta ću ja s tim?”
Spoiler alert: život je imao drugačije mišljenje.
2020: Karantin + Wi-Fi = moj prvi biznis
Uz previše slobodnog vremena i TikToka u pozadini, krenem da pravim postere i majice sa motivima iz serija i filmova.
“Breaking Bad”? – Rasprodat
“Friends”? – Must have
“Game of Thrones” (pre poslednje sezone)? – Viralno
Instagram mi je goreo, poruke samo stizale, i prvi put osetim onaj slatki marketing adrenalin kad tvoj video postane viral.
Tu je nešto kliknulo.
Ne formalno, ne planski.
2021: Fotkam maturu, a one mi persiraju
Moj tada najveći “posao”: matura. Imam 20 godina. One imaju 18.
I kažu:
“Gospođice, možemo li da se slikamo kod fontane?”
“Da li bi Vi mogli da nas malo nagnete ka svetlu?”
Mene znoj obliva, one sve ukočene, kao katalog za mature iz 2005.
Ali na kraju, oduševljenje.
Jedna me je tagovala sa “hvala teto”, ali ajde, neka im.
2022: Krštenje + panika + bonus 30€
Fotkam krštenje. Sve super. Vraćam se kući – pola fotki obrisano. Memorijska kartica crkla, ja u polupanici.
Pošaljem ono što je ostalo i napišem poruku u stilu:
“Žao mi je ako nešto fali…”
Mama od bebe:
“Ove su prelepe! Evo još 30 evra, zaslužila si, dete moje!”
Ja sedim, gledam u telefon i mislim:
“Okej, možda nisam profi, ali očigledno sam pogodila nešto.”
2023: Moj prvi “pravi” marketing klijent – giros
Prva ozbiljna social media priča bila je… giros.
Masni,ukusni Grčki specijalitet.
Mozda sam sa vremena na vreme vise jela nego sto sam radila.
Opis:
“Kad glad ne bira, biraj nas.”
Taj giros mi je dao vetar u leđa, Instagram portfolio i prvi osećaj:
“Okej, možda mi se svidja digitalni marketing.” (Ili samo ukus girosa…)
2023: Butik, marketing i žena koja nikad ne spava
Moj drugi klijent butik koji vodi žena od 57 godina.
Radi sve sama, od porudžbina do pakovanja, i kunem se da nije spavala od stare Jugoslavije.
Prvog dana me je dočekala sa tamjanom i rekla:
“Mala, da te okadim, da ne krene naopako.”
Nisam znala da li da se nasmejem ili stanem mirno.
Fotkamo modela u prirodi – šuma, zelenilo, savršen ambijent.
Gleda slike i kaže:
“Skini tu travu. Neću da mi izgleda kao da je pobegla s livade.”
Pokušavam da objasnim da je to poenta, da je koncept, estetika…
Ona me gleda i kaže:
“Koncept je da se prodaju haljine, a ne da čupamo korov po livadi.”
I tako sam završila uklanjajući prirodu iz prirode.
2024: Startup iz pakla (i sa pljeskavicom umesto plate)
Leti upadam u priču s jednim startupom “porodična firma”, puni entuzijazma i ideja.
Dogovorimo fotkanje petodnevnog eventa, sve lepo: plaćeno, profesionalno, fer.
Pet dana vučem opremu, hvatam momente, znojim se, smeškam, fotkam sve od nasmejanih ljudi do do raznih koncerta.
Na kraju?
Kupili mi pljeskavicu. Bukvalno. Pljeskavicu.
Kad sam pitala za pare, rekli su:
“Nemamo sad, znaš… mi smo porodična firma.”
A na eventu im kasa puca od pazara.
Kasnije me zvali da im snimam Reelseve i TikTokove. Uradim i to – profesionalno, montirano, lepo.
Pogodite šta?
Ni to nisu platili.
2025: VM Digital – mesto gde je sve kliknulo
U oktobru 2025. ulazim u VM Digital i prvi put osećam malko drugačiji osećaj i prvo šta čujem od Vlade: “E, ovde se stvarno uči.”
Učim sve od brend strategije, dizajna i oglašavanja, do psihologije potrošača i timske dinamike.
Napokon imam mentora. Imam podršku.
Nisam više u haosu sada znam zašto i kako nešto radim.
Figma + sajtovi = nova opsesija
Sad radim vizualni dizajn za klijente u Figmi.
Mešam boje kao u salati u kuhinji – nekad ispadne wow, nekad deluje kao “što je ova slika tako tužna?”.
Učim i da radim sajtove, tzv. website design.
Još uvek klikćem više nego što dizajniram, ali ako nešto pukne kažem da je to “brutalistički dizajn”. I prođe…nekad….valjda….
BONUS ISKUSTVO: Klijent koji je hteo brend koji diše
Klijent koji mi je slao voice poruke u 01:46
Bio je to lik koji je hteo “vintage ali moderno, casual ali elegantno, spiritualno ali korporativno”.
Tri nedelje kasnije: blok.
Što bi Vlada rekao “klasično Gen Z rešenje”. U pravu je.
ZAKLJUČAK: Zaljubila sam se bez namere, ali ostajem s razlogom
Nisam došla u marketing sa planom.
Došla sam sa fotoaparatom, nervozom, šarenim majicama i gomilom neprijatnih situacija.
Ali svaka torta, svaka mutna slika, svaki copy za giros, svaki tamjan…
Sve me je dovelo ovde.
Sada znam:
Volim digitalni marketing.
Ne zato što je lak, nego zato što je svaki dan drugačiji i svaki projekat je tvoj mali haotični univerzum.
I ne bih ga menjala. Ni za Pinterest karijeru moje tetke.
